BIOGRAFIJA:

Dobrilo Nenadić je jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca. Rođen je u selu Vigošte kod Arilja, 23. oktobra 1940. godine. Po struci inženjer agronomije, sav svoj život posvetio je dvema svojim velikim ljubavima – malini i književnosti.

Dobrilov romansijerski opus može se podeliti u dva velika ciklusa: u prvom su romani sa istorijskom tematikom, u rasponu od Doroteja do Pobednika, a u drugom romani iz savremenog života – od Kiše do Uragana.

Književnu slavu stekao je svojim prvim objavljenim romanom „Dorotej“ 1977. godine, po kome je, četiri godine kasnije, snimljen istoimeni film. „Dorotej“ je prodat u više od 200.000 primeraka, objavljen u 13 izdanja i preveden na sedam svetskih jezika.

Njegov plodan stvaralački opus čini 18 objavljenih romana, a 19. je ostao u rukopisu. 2007. godine, štampana su Dobrilova sabrana dela koja čine 15 romana.

Za svoje stvaralaštvo je višestruko nagrađivan: dva puta je dobio nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (Dorotej 1978. i Despot i žrtva 1999), nagradu „Meša Selimović“ 1998. za roman Despot i žrtva, „Račansku povelju“ za romane sa istorijskom tematikom (povodom romana Brajan), „Svetozar Ćorović“ za roman „Pobednici“ 2005, „Bora Stanković“ za roman „Mrzovolja kneza Bizmarka“, Biblios za ukupno stvaralaštvo, Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije 2006. i dr.

Preminuo je 15. avgusta 2019. godine u rodnom Arilju.

Legat Dobrila Nenadića otvoren je 28. maja 2022. godine u Turističkom info centru. Legat će po želji piščeve supruge Petkane biti trajno smešten u Arilju kao izdvojeno odeljenje „Adligata“ u Beogradu.

U legatu se nalazi piščeva dnevna soba koja je preneta iz kuće u rodnom Vigoštu, veliki broj ličnih predmeta, njegov pisaći sto i celokupna arhiva i prepiska sa drugim značajnim književnicima koje su prošle stručnu obradu.

Pored slave koju je stekao kao pisac, Dobrilo Nenadić je dao veliki doprinos u voćarskoj proizvodnji, posebno maline koja je ekonomski preporodila ariljski kraj. Zahvaljujući originalno osmišljenoj tehnologiji, prinosi maline su višestruko uvećani i time je započeta masovna proizvodnja ovog voća.

Koliki je značaj razvoja malinarstva, posetioci će moći da vide u „Muzeju maline“ koji se u znak sećanja na agronoma Dobrila Nenadića, takođe, nalazi u Turističkom info centru.

Radno vreme Turističkog info centra je od ponedeljka do petka u vremenu od 7-15h, kada možete posetiti Legat i Muzej maline.